Šta su enzimi i zašto su važni?

Odgovor na pitanje: „zašto treba jesti sirovu hranu“ je jednostavan – sirova hrana sadrži enzime potrebne za njeno varenje. Šta su enzimi i zašto su važni? Enzimi su biološki katalizatori koji ubrzavaju biohemijske funkcije u organizmu i usmjeravanju njihov tok. Oni imaju ključnu ulogu za odvijanje pravilnih hemijskih reakcija u ćelijama. Bez enzima razmjena energije u ćeliji nije moguća.

Digestivni enzimi

Enzimi za varenje hrane (digestivni enzimi) vrše razgradnju velikih molekula na male molekule koji se iz tankog crijeva mogu apsorbovati u krv. Krvlju se transportuju do ćelija u kojima se koriste. Neke enzime stvara organizam a neki moraju biti unešeni hranom. Sirova hrana sadrži enzime potrebne za njeno varenje (pretvaranje u energiju). Procesuirana hrana (vještački proizvedena i termički obrađena) ne sadrži enzime pa za njeno varenje tijelo mora proizvesti enzime, što dovodi do usporavanja procesa varenja (pretvaranja u energiju) i iscrpljivanja endokrinog sistema. U tom smislu je ishrana zasnovana na procesuiranoj hrani pretpostavka gubitka zdravlja i skraćenja životnog vijeka. Enzimi potrebni za varenje su:

• proteaze i peptidaze – varenje proteina
• lipaze – varenje masti
• amilaze i saharaze – varenje ugljikohidrata

Uz pomoć enzima, ugljikohidrati se razgrađuju na glukozu, proteini na aminokiseline a masti na glicerol i masne kiseline. Ukoliko je ishrana pravilno strukturirana na nivou unosa makronutrijenata ali nedostaju enzimi, iskoristivost unešene hrane biće umanjena te proces njenog varenja usporen, zbog čega sama “pravilna ishrana” neće imati efekta. Otuda, u sportskoj ishrani, povećanje nivoa testosterona kako bi se povećala sinteza proteina (rastvaranje proteina kao lanca polipeptida na pojedinačne aminokiseline), neće imati efekta u uslovima enzimskog deficita. Da bi se osigurala maksimalna iskoristivost proteina unešenih hranom i suplementacijom, potrebno je maksimalizovati prisutnost enzima proteaze.

Vrste i funkcije enzima

Proteaza je enzim koji izvodi proteolizu – proteiinski katabolizam hidrolizom peptidnih veza koje povezuju aminokiseline u polipeptidne lance od kojih je formiran protein. Za proces pretvaranja proteina u aminokiseline od naročitog značaja su cink i cistein. Stoga ih je u svrhu maksimalne metaboličke iskoristivosti proteina potrebno suplementirati. Za potpuno metaboličko iskorištenje ishranom i suplementacijom unešenih proteina, potrebno je na svakih 100 g unešenih proteina unijeti oko 2 l vode te obezbjediti da ukupni dnevni unos cinka ne bude manji od 0,5g po kilogramu tjelesne mase.

Sviđa Vam se ovaj članak i želite da saznate nešto više o pravilnoj ishrani? Kliknite OVDJE i zakažite konsultacije ili naručite Vama prilagođen plan ishrane!