O procesu starenja razvijene su brojne teorije:

• Genetske teorije starenja: teorija greške, teorija somatske mutacije, teorija programiranog starenja.
• Fiziološke teorije starenja: teorija slobodnih radikala, teorija unakrsne povezanosti, teorija nakupljanja otpadnih materija.
• Imunološka teorija starenja: neuroendokrinološka teorija starenja.

Uprkos postojanju različitih teorija starenja, ono oko čega se sve ove teorije slažu, jesu biomarkeri starenja. Neki od najvažnijih biomarkera starenja su:

• Tolerancija na glukozu i iskoristivost glukoze. Što je insulinska osjetljivost veća, biološka starost organizma je manja. Insulinska osjetljivost dugoročno se može povećati restrikcijom ugljikohidrata u ishrani (što je unos ugljikohidrata manji, insulinska osjetljivost je veća).
• Promjena gustine kostiju. Što je gustina kostiju manja, veća je biološka starost organizma. Dominantan uzrok smanjenja gustine kostiju je deficit kalcijuma. Ovaj deficit uglavnom ima dva uzroka: povećan gubitak kalcijuma usljed povećane kiselosti organizma te neodgovarajuća suplementacija kalcijumom (anorgansku formu kalcijuma tijelo ne može apsorbovati).
• Procenat tjelesnih masti. Što je postotak tjelesne masnoće (bf) niži, biološka starost organizma je manja. Smanjenje potkožnog i viscelarnog masnog tkiva doprinosi smanjenju biološke starosti organizma na nekoliko načina (smanjuje opterećenje kardiovaskularnog sistema, smanjuje kiselost tkiva, smanjuje upalne procese masnih ćelija).
• Kalorijski deficit. Što je kalorijski unos manji, manja je biološka starost organizma (sagorijevanje patološkog anaerobnog tkiva je veće, lučenje hormona rasta je veće, aktivnost imunološkog sistema je veća).
• Poremećaji u radu jetre. Što je jetra zdravija, biološka strost organizma je manja. Oko 90% najzastupljenijih bolesti današnjice svoj korijen imaju u dehidriranoj i zamašćenoj jetri.
• Elastičnost kože. Elastičnost kože pokazuje sposobnost organizma da sintetizuje kolagen. Ukoliko je sinteza kolagena mala, biološka starost organizma je veća (veća je krtost krvnih sudova).
• Tjelesna težina. Što je tjelesna težina veća, biološka starost organizma je veća. Velika tjelesna težina optrećuje kardiovaskularni sistem, smanjuje stepen prokrvljenosti tkiva te smanjuje nivo zasićenosti tkiva kiseonikom.

Smatrate da je ovaj članak koristan i želite da saznate nešto više o treningu, ishrani i suplementaciji? Kliknite OVDJE i naručite svoj plan ishrane, treninga ili onlajn mentorstvo!